Polako
November 23, 2009
Sa svetle strane oluje pali smo na sve ulice
i svaki sekund stvarnosti nas okuje.
Sistem je ono najgore i protiv njega sam zauvek,
a ti ne zaboravi ko si i na kojoj si strani.
Ti, pokaži mi, zaboravi, opasnosti.
Kad me svetlo pogodi, polako, polako prilazim.
Dok oblećemo grad, kažem da se ne bojiš
jer Anđeli skupljaju vojsku.
I pusti da senke prođu i da nas greju krila do ujutru,
jer kad dođe novi dan postajem nemiran.
I radim šta znam i nikoga ne pitam.
Ti, pokaži mi, i zamisli, i ne brini.
Vreme naše svetlosti polako, polako dolazi.
Jer ja te volim i ja ti pričam da možeš sve.
U svakom gradu, u svakom životu ti šapućem.
I ja svuda polako prolazim i samo duhovi me čuju.
I ja te nosim tamo gde strahovi umiru.
Ti, pokaži mi, pokaži mi, pokaži mi,
kad se nebo otvori, polako, polako iznad svih.
