Bluz ratnog veterana

by Grof Đuraz

Sjedim pokraj kontejnera
Čekam premijera
Da ga pitam gdje mi je večera
I što mu više ne trebam?

Novine pišu da je u ratu
Prodavao cigare i naftu
On i njegovi drugari laktaši
Sada su pravi bogataši

Ref:

Dok sam krvario na ratištu
Prodali su moju firmu
Noge su mi ostale na Ozrenu
Kako sam bio glup
Kako sam bio glup..
Nisam se plašio bombi
Snajpera ni mudžahedina
Al mi dušu kida
Sin mi je diler heroina.

Ref:

Ćerka kao eskort radi
Kaže: „Stari, dok je moje mace
nema gladi”,

Završili fakultet oboje
Ne mogu da se zaposle

Televizor kaže život na visokoj nozi
A ja kažem: „Bože pomozi, nikog ne znam, ništa nemam”.

Šta da radim živjeti se mora
Za Republiku dao sam noge
Sada imam, samo imam
Sada samo imam probleme mnoge

Ref:

Volim svoju Republiku Srpsku
Malo manje Bosnu i Hercegovinu
Na duši sam pokidao lanac
Gdje god da dođem zovu me „bosanac”

Lanac – bosanac – vize – devize !

Polako

Sa svetle strane oluje pali smo na sve ulice
i svaki sekund stvarnosti nas okuje.
Sistem je ono najgore i protiv njega sam zauvek,
a ti ne zaboravi ko si i na kojoj si strani.
Ti, pokaži mi, zaboravi, opasnosti.
Kad me svetlo pogodi, polako, polako prilazim.

Dok oblećemo grad, kažem da se ne bojiš
jer Anđeli skupljaju vojsku.
I pusti da senke prođu i da nas greju krila do ujutru,
jer kad dođe novi dan postajem nemiran.
I radim šta znam i nikoga ne pitam.
Ti, pokaži mi, i zamisli, i ne brini.
Vreme naše svetlosti polako, polako dolazi.

Jer ja te volim i ja ti pričam da možeš sve.
U svakom gradu, u svakom životu ti šapućem.
I ja svuda polako prolazim i samo duhovi me čuju.
I ja te nosim tamo gde strahovi umiru.
Ti, pokaži mi, pokaži mi, pokaži mi,
kad se nebo otvori, polako, polako iznad svih.

http://www.youtube.com/watch?v=uZpDdcKwGfM